Intervju sa Milicom: od učenja ruskog do akademije „Gnjesin”

— Ćao! Hvala ti što si pristala na ovaj intervju. I još jednom – čestitamo na upisu na Gnjesinku! To je zaista veliki uspeh.

Ćao! Hvala što si me pozvala i hvala na lepim rečima!

— Za početak, reci nam nešto o sebi. Čime se baviš i zašto si odlučila da upišeš upravo Rusku akademiju muzike „Gnjesin“?

Ceo svoj život bavim se muzikom. Imala sam tu sreću, da od malih nogu znam čime ću se baviti i da to mišljenje nikada ne promenim. Završila sam osnovne studije iz Muzičke teorije na Fakultetu muzičke umetnosti prošle godine, a uskoro ću završiti i master studije na istom fakultetu. Izbor „Gnjesinke“ je došao sasvim slučajno. Kada sam se prijavljivala za stipendiju Rosotrudničestva, za smer koji sam želela (magistratura iz muzikologije), ponuđeno je četrnaest fakulteta. Bilo mi je veoma drago što vidim „Gnjesinku“ na tom spisku, jer je to jedan od najboljih fakulteta u Evropi i svetu, ali i jer imam nekoliko poznanika koji su veoma zadovoljni studijama na tom fakultetu.

— Kada si shvatila da će ti za upis biti potreban ruski jezik? Da li je to bila jasna odluka ili si imala dileme?

Kod mene je proces bio obrnut. Krenula sam da učim ruski jezik pre četiri godine, jer je u svetu muzike ruski jedan od vodećih, a pošto se bavim naučnim delom u muzici, pored engleskog je jako poželjno govoriti i neki drugi jezik. Tek kada sam završila nivo B1 u školi „Mašina bajka“, pomislila sam da sa tim znanjem mogu da uradim nešto jako korisno i konkurišem za studije u Rusiji. Uglavnom ljudi požele da studiraju u Rusiji, pa tek onda krenu da uče jezik, ali ja nisam jezik krenula da učim iz tog razloga, jer je ideja o studiranju došla čak tri godine kasnije.

— Na kom nivou je bio tvoj ruski kada si počela da učiš kod nas? Da li si ranije imala neko iskustvo sa ruskim jezikom?

Ja sam ruski učila u osnovnoj školi, ali sam tada naučila samo osnove – azbuku, čitanje, kao i neke osnove gramatike. Na drugoj godini fakulteta krenula sam na grupne časove ruskog u jednoj školi u Beogradu, ali sam pogrešila što sam upisala nivo A2, a ne A1, misleći da imam dovoljno znanje i tako sebi otežala i usporila napredak. U vašu školu došla sam sa završenim nivoom B1, ali je realno moje znanje bilo mnogo slabije od toga.

— Šta ti je bilo najteže u učenju ruskog jezika? A šta te je, možda, prijatno iznenadilo i bilo lakše nego što si očekivala?

Na prvom mestu bih izdvojila pisanje, jer nema baš uvek određenih pravila. Večito moram da proveravam da li sam nešto dobro napisala. Takođe, jako dugo nisam mogla da izgovorim slovo „ы”, a kada sam konačno naučila, počela sam da govorim i pišem na mestima gde ne treba, pa sad imam problem druge vrste. Kao što je Rusima teško da razlikuju „č“ i „ć“, tako je nama „ы“ i „и“. Od drugih složenih stvari izdvojila bih uobičajene stvari koje muče učenike - glagoli kretanji i glagolski pridevi. S druge strane, smatrala sam srpski jako bogatim jezikom, dok nisam krenula da učim ruski. I dalje ne mogu da verujem koliko je ruski detaljniji jezik i koliko više reči ima koje se aktivno koriste. Pored toga, mnogo mi se sviđa što u ruskom postoje i jako zanimljivi izrazi i poslovice, koji se takođe aktivno koriste.

— Kako je izgledala priprema za prijemni ispit? Koliko vremena si imala i koliko često si učila?

Za prijemni ispit trebalo je da napišem rad od četrdeset hiljada znakova, u kome je trebalo da izložim sažetu strukturu magistarske teze. Proces do početka pisanja trajao je sigurno četiri meseca. Za to vreme analizirala sam opere koje sam izabrala, čitala literaturu, pravila nacrte rada itd. Sam proces pisanja trajao je oko dva meseca, jer sam 90% stvari imala u glavi, samo je trebalo da ih stavim na papir. Priprema za prijemni nije zahtevala učenje u bukvalnom smislu, ali je svakako to bio naporan proces.

— Da li se sećaš trenutka kada si saznala da si primljena? Kakav je to osećaj bio?

Sećam se! Bila sam sa drugaricom u mojoj hotelskoj sobi u Moskvi, stigao mi je mejl i samo sam rekla: „Primljena!“, a ona me ja snažno zagrlila. U tom trenutku, ona je bila srećnija od mene, a to moje osećanje nastavilo se još dugo vremena. Bila sam pod tolikim stresom od spremanja za prijemni, da nisam mogla ni da se obradujem kada sam bila primljena, iako sam stvarno bila srećna!

— Šta misliš da ti je najviše pomoglo da ostvariš ovaj cilj?

Pre svega, to su časovi sa profesorkom Anom F., kao i sigurnost u moj ruski. Takođe mi je pomoglo što sam krenula na vreme da se spremam i imala dovoljno vremena da se temeljno pozabavim svim pitanjima. Naravno, podrška porodice mi je jako bila bitna, jer su više od pola godine trpeli moju nervozu i stres.

— Da li je bilo trenutaka kada si želela da odustaneš? Šta te je motivisalo da nastaviš?

Što se tiče spremanja za prijemni, stvarno nisam nikada pomislila da odustanem, iako je bilo teško. Padalo mi je na pamet da odustanem samo zbog birokratije i popunjavanja milijardu dokumenata. Ta birokratija će se dvostruko uvećati se preseljenjem, ali ne odustajem.

— Šta ti se najviše dopalo na časovima u našoj školi?

Ja sam dve godine pohađala individualne časove kod profesorke Ane i najviše mi se svidelo što mi časovi nikada nisu bili teret. Uvek smo obrađivale zanimljive teme, pričale, smejale se i tih sat vremena uvek bi mi prebrzo prošli. Od početka smo bile „na ti“, iako je ona starija od mene, a mnogo puta smo „zalutale“ od teme časa i pričale životne teme. Takođe, Ana je birala i teme koje se tiču muzike, nekoliko puta smo obrađivale tekstove o ruskim kompozitorima, što mi je veoma značilo. Zbog svih pomenutih razloga, dobila sam i ogromnu motivaciju za učenjem ruskog, jer ga nisam doživljavala kao obavezu, dok sam u isto vreme neprimetno mnogo brzo napredovala.

— Kako vidiš ulogu naših časova u svom uspehu i upisu na akademiju?

Časovi su imali veliku ulogu u upisu. Uz Anu sam uspela da se oslobodim i shvatila da je bolje da pričam, čak i kad grešim, nego da samo klimam glavom i ćutim, kao što sam iz nesigurnosti radila u prvoj školi. Svidelo mi se što smo od početka 99% vremena pričale na ruskom, a na srpskom bismo rekle tek poneku reč, ako se ja baš ne snađem na ruskom, ili ona želi da mi kaže kako se prevodi neka specifična reč ili fraza. Ovakav pristup me je naučio da lako zaobiđem reči koje ne znam i opišem ih na drugi način, pošto se u živom razgovoru to jako često dešava.

— Šta bi poručila nekome ko sanja da upiše fakultet u Rusiji, ali se plaši da je ruski jezik previše težak?

Svaki jezik je težak na svoj način, ali je Rusija toliko lepa zemlja, da će svako, čim sleti u bilo koji grad, zaboraviti koliko je ruski težak, jer će biti očaran prirodom i lepotom. Samo napred, to je sigurno veliko životno iskustvo, a ruski univerziteti su jedni od najboljih u svetu!

— I za kraj – kakvi su ti planovi sada kada si upisala akademiju? O čemu trenutno sanjaš?

Plan mi je da maksimalno iskoristim kulturni život u Moskvi (opere, baleti, predstave, muzeji, izložbe...), kao i da tokom dve godine studija, osim evropskog, proputujem i azijski deo Rusije, o kome već dugo sanjam. Na listi su svakako Jekaterinburg, Novosibirsk, Krasnojarsk i jezero Bajkal, a nadam se da će se spisak proširiti. Naravno, cilj mi je i da upoznam i družim se sa mnogo novih ljudi, isprobam nova jela, možda da objavim neki naučni rad na ruskom, kao i da odgovorno završavam sve obaveze na fakultetu.

— Hvala ti mnogo na razgovoru! Veoma smo ponosni na tvoj uspeh i želimo ti mnogo inspiracije, uspeha na studijama i lepih trenutaka u Rusiji!

Hvala i tebi još jednom na svemu!